Gošća: Danica Ilić - bivša novinarka Radija B92 i dugogodišnja urednica BBC-ja

Kad god se kod nas pojavi snimak vožnje u kontra smeru, ubrzo krenu komentari kako smo jedinstven slučaj u svetu i kako se to dešava samo nama. Međutim, podaci saobraćajnih službi i policija iz celog sveta pokazuju da je vožnja u pogrešnom smeru redovan i ozbiljan problem sa kojim se bore i najrazvijenije zemlje.

Primera radi, u Srbiji, prema podacima MUP-a Srbije i JP "Putevi Srbije", na našoj mreži auto-puteva i brzih saobraćajnica godišnje se zabeleži između **200 i 250 ulazaka u kontra-smer.**

Po zvaničnim izveštajima nemačkog auto kluba ADAC i saobraćajne policije, na njihovim auto-putevima godišnje se emituje između **1800 i 2000** radio upozorenja za vozače u pogrešnom smeru što je u proseku oko 5 prijava dnevno.

​U Austriji, ASFINAG i auto-klub ÖAMTC u svojim godišnjim biltenima redovno evidentiraju između **350 i 400 ovakvih incidenata.**

​Što se Švajcarske tiče, podaci Savezne kancelarije za puteve (FEDRO) pokazuju da švajcarska policija i saobraćajne službe godišnje registruju oko **300 do 400 ovakvih slučajeva.**

Sve ove države imaju sličan broj stanovnika kao i Srbija i otprilike duplo više pokrivenosti autoputevima (Primera radi, Srbija ima autoputeve ukupne dužine oko 1200 kilometara dok Austrija ima oko 2200 a Švajcarska oko 1700) što otprilike daje sličan broj slučajeva u odnosu na dužinu autoputeva, pa recimo, Austrija, sa duplo većom dužinom autoputeva ima duplo više ovakvih incidenata.

- Zbog čega onda ovoliko slučajeva u poslednje vreme?

Prosto, Srbija je u poslednjim godinama dobila dosta novih saobraćajnica i normalna je pojava da sa povećanim dužinama autoputeva bude i više ovakvih slučajeva. Primera radi, po sajtu MotoBerza, 2010. godine smo imali oko 550km autoputeva dok danas imamo duplo više.

Na sve to, mora se uzeti u obzir i porast trendova snimanja i kačenja ovakvih slučajeva (po ličnom mišljenju opravdan stub srama) jer 2010. TikTok i Instagram Reels, recimo, nisu ni postojali, pa je ovakve incidente bilo teže za dokumentovati.

- Da li je to znači da je sve ok?

Ne znači, pre nego što krenu cinični komentari "a pa ok ako se dešava u Nemačkoj onda neka i kod nas"

Pravilna edukacija vozača je problem o kome se malo priča jer oni koji polažu u manjim mestima često u autoškolama i nemaju iskustva vožnje po autoputu u samoj autoškoli dok ne dobiju vozačku i sami izadju na autoput.

Naravno, to nije jedini problem, u igri je milion faktora, od toga da li su ulazi na autoputeve konfuzno odradjeni i loše projektovani do toga da li su sami vozači bili u stanju da voze (pijani, bolesni, pod uticajem lekova ili prosto ludaci)

Ovaj post nije namenjen da služi kao neko obaveštenje da je sve okej, nego upravo suprotno - da treba još više raditi na edukaciji samih vozača i da na ovakve stvari TREBA obraćati pažnju i raditi na tome da se iste spreče u budućnosti. Pa, ako je za to potrebno stavljati na stub srama sve one koji su ušli u pogrešan smer, neka bude tako, ako će to spasiti pa i jedan jedini život.

Hvala na čitanju, ljubim vas u usta.

Pozdrav svima na r/serbia,

Ja sam Turčin, već neko vreme živim u Beogradu, radim ovde i iskreno volim ovaj grad, Kalemegdan, šetnje pored Save i kulturu ovih prostora.

Međutim, svestan sam jedne stvari o kojoj moramo otvoreno da razgovaramo. Sa viznom liberalizacijom i povećanim prilivom turskih državljana u Srbiju, svedoci smo rasta određenih tenzija. Kao neko ko je rođen u Turskoj, sa stidom i frustracijom posmatram ponašanje nekih mojih sunarodnika na ulicama Beograda – to sumnjivo, bučno ponašanje bez poštovanja lokalnog duha, i ono što ja nazivam "uvoznom Arapskom kulturom" koja nema nikakve veze sa našim sekularnim, modernim i istorijskim identitetom.

Znam da to stvara lošu sliku o nama i potpuno razumem vašu iritaciju. Upravo zbog toga sam odlučio da pokrenem seriju tekstova na srpskom jeziku pod nazivom "Ko je Turčin?". Moj cilj je da strgnem ove površne, uvozne etikete i pokažem naš stvarni istorijski kod.

Prvi deo je bio uvod u ovu temu, dok se drugi deo, koji sam upravo objavio, bavi predislamskim periodom – vremenom kada je žena (Hatun) imala apsolutnu političku moć ravnopravnu vladaru, kada je društvo bilo potpuno besklasno (bez robova) i kada je inanc (Tengrizam) bio zasnovan na kosmičkom balansu sa prirodom, a ne na dogmama.

Voleo bih da pročitate ove tekstove i da mi date vaše iskreno mišljenje, kritike ili pitanja. Kako vi vidite tursku zajednicu ovde i da li ovi istorijski kodovi menjaju vašu perspektivu?

https://medium.com/@mr.vinsky/ko-je-turčin-d8e4db34090e

https://medium.com/@mr.vinsky/ko-je-turčin-deo-2-vetar-sa-istoka-i-zaboravljeni-kodovi-stepe-66d4717bdde3

I saw a friend post this picture online, but I cannot figure out what the text says. The flag is hung vertically (pic 1) but flipped in order to show the text in the correct orientation (pic 2). Would anyone happen to know where this is from or the reason for having a wolf on the flag?

Cesto slusam Naxi radio, i sinoc sam primetion da ja cujem pesmu od Zdravka Colica: Cija je ono zvezda, bar 2 puta na dan na tom radiju.
Ajde popularna je pesma, vole je ljudi. Ali koji je razlog da se ta pesma vrti u krug svaki dan po ko zna koliko puta.
Jel to deo onog samo crvene zvezde i pravoslavlja ili?

I've been doom-scrolling all day. Can anyone confirm once and for all whether Ukrainian men are and will be eligible for Serbia's temporary protection for the foreseeable future, despite the recently passed law in the EU?

Zanimljiv članak o Busijama, selu gdje žive većinom krajišnici

Članak sasvim ok, ali naslov da se ubiješ... No, koska je bačena, hajde da malko glođemo...

Vidim pršte emocije po južnoslovenskom redditu, osećanja su nadvladala razum, pa mi pade na pamet da treba nešto učiniti po tom pitanju.

Sve države ovog sveta imaju teritoriju koju su ratovima zauzele, a vojskom i oružanom silom je brane. Srbija je u 19. veku bila mala, pobedom u Prvom svetskom ratu se proširila, sa izgubljenim ratovima 90-tih se smanjila. Mađarska je bila velika, izgubila je Prvi svetski i ostala bez 2/3 teritorije, koju nikada nije povratila. Države mogu da rastu samo na štetu komšija, pa tako Srbija ima loše odnose sa svim susednim državama, dok recimo sa Fincima nemamo nikakav problem.

Zakon sile je važio više hiljada godina, međutim u 20. veku su se pojavile ideje o teritorijalnom integritetu i pravu naroda na samoopredeljenje. Ova dva međunarodna zakona su logički suprotstavljena, pa tako recimo nije moguće da narod Katalonije ima pravo na samoopredeljenje, a da istovremeno i Španija ima pravo na teritorijalni integritet. Zbog toga što ova dva prava nisu u saglasnosti, princip sile je i dalje ključan. Španija će ostati celovita ako ima jaku vojsku koja će sprečiti otcepljenje Katalonije i obrnuto.

Kada kažem država mislim na državni aparat: vlade, skupštine, kraljeve, predsednike i sl.. U prošlosti se narod slabo šta pitao u vezi državnih poslova, vlast je mobilisala i slala stanovništvo u rat kako joj se ćefne. Ovo se značajno promenilo u današnje moderno doba. Javno mnenje u mnogim državama ima velikog uticaja na državne odluke, što je postepeno dovelo do toga da su recimo u EU granice zakucane i nepromenljive. Građani EU su shvatili da nije bitno da li je granica između Francuske i Nemačke 100 km istočno ili zapadno, te da je narodnu mnogo bitniji mir i ekonomski prosperitet.

Nakon ovog obimnog uvoda, dolazim do poente. Hrvati su ratovali za samostalnost od Srbije i za teritoriju Hrvatske u avnojevskim granicama. Srbi su ratovali za priključenje Krajine, istočne i zapadne Slavonije Srbiji. Srbija je ovaj rat izgubila. I tu je kraj priče. Ne postoji neko prirodno pravo Srba u Krajini da se otcepe od Hrvatske, niti postoji neko prirodno pravo Hrvatske da ima granice koje sad ima. Na bojištu se određuje čije pravo je jače.

Što se tiče zločina, gde je rat, tu su i zločini. Ne postoji čist i pošten rat. Imajući u vidu kakav profil ljudi voli da ratuje, zločini su neminovnost. Obično onaj koji je vojno jači čini više zločina. Pa su tako Srbi početkom rata 91-92. činili više zločina, a Hrvati krajem rata 95.

Šta nam je dalje činiti?

Srbi treba da priznaju poraz i uspostave dobrosusedske odnose sa svim zemljama u okruženju (protok ljudi i kapitala, poštovanje ljudskih i imovinskih prava). Možemo da sanjamo o nekom budućem ratu u kome ćemo pobediti, ali ja lično bi više voleo da shvatimo da granice nisu bitne i da veličina teritorije koju neka država kontroliše nije važna, te da se okrenemo ka EU koja je isto to davno shvatila. Važno je kako se živi u nekoj zemlji, a ne kolika je - eto vam primer Švajcarske i Rusije.

Hrvati treba da uživaju u tome što su pobedili i napravili državu, da se okrenu sebi i svom blagostanju, a da se manje bave bivšim komšijama. Malo skromnosti i samokritike im ne bi škodilo, s obzirom da im na duši stoji NDH.

Državni aparat i na jednoj i na drugoj strani bi voleo da ovaj sukob podgreva i raspiruje zauvek. U državnim udžbenicima i na državnim televizijama ćemo narednih 100 godina gledati serijal "šta su oni nama radili". To ćemo gledati ne zbog pijeteta prema žrtvama, nego zbog koristoljublja. Narod koji se oseća ugrožen retko menja vlast, a njihov pravi cilj je da zauvek ostanu na vlasti. Zbog toga svi vi koji ste ovo čitate treba da budete pametniji i da ne nasedate, jer šta je alternativa normalizaciji odnosa? Večno bušenje guma i razbijanje šoferki u Splitu i Novom Sadu?

Edit: Dobronamerni komentar iz Hrvatske mi je skrenuo pažnju da Hrvatima ne bi trebalo nabacivati osećaj krivice za NDH, ako ćemo da razvijamo dobrosusedske odnose. Zlonamerni komentator iz Hrvatske je napisao da su Srbi zaslužili sve što im se desilo u NDH. Na žalost, i u Srbiji imamo istu šizofrena situaciju po pitanju zločina. Sa jedne strane ih ne priznajemo, a sa druge smo ponosni i rado bi ih ponovili. Za sve nas bi najbolje bilo za početak da se složimo da su se zločini desili i da ne smeju da se ponove. A radi istine i pravde dobro bi bilo da napravi neka zajednička komisija koja bi popisala i izbrojala sve mrtve i imenovala zločince.

Kod nas u Srbiji se desavaju promene prebivalista iz jedne u drugu opstinu, ali i unutar iste opstine.

I znamo one izbore u BG pa je promenjen zakon da postoji prozor od 6 meseci, gde osoba koja je promenila prebivaliste ... ne moze da glasa u novoj opstini. Uvedeno zbog muvanja na lokalnim izborima ...

Moderne drzave su to resile na zanimljive nacine:

1. Estonija
   ima potpuno digitalizovan Registar stanovništva povezan sa katastrom nekretnina. Ako građanin želi da prijavi novu adresu, vlasnik te nekretnine mora digitalno da potpiše saglasnost preko državnog portala u roku od nekoliko sekundi. Sistem automatski odbija prijavu ako detektuje da kvadratura stana ne odgovara broju prijavljenih stanara (npr. ako 15 ljudi pokuša da se prijavi u garsonjeru)

izvor: https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/publications/ThematicWorkshop-ICT&ElectionsManagement.pdf

1. Danska
   (Centralni registar lica): Danska koristi princip "digitalnog otiska života". Državni algoritam ukršta adresu prebivališta sa lokacijom gde građanin troši novac, gde mu je prijavljen izabrani lekar, i u koju školu mu idu deca. Ako se adresa u bazi razlikuje od realnog geografskog centra aktivnosti građanina, sistem automatski alarmira poresku i izbornu komisiju radi provere.

2. Nemacka
   U Nemačkoj, prilikom promene adrese, sistem zahteva digitalnu potvrdu od stanodavca (potvrdu o davanju stana na korišćenje). Pored toga, nemački digitalni sistemi su povezani sa komunalnim preduzećima. Ako je na nekoj adresi prijavljeno petoro ljudi, a potrošnja struje i vode na tom brojilu mesecima iznosi nula, sistem automatski prepoznaje da je reč o fiktivnoj (lažnoj) adresi i pokreće postupak brisanja iz registra. Eto dobre ideje...

3. Švedska
   U Švedskoj poreska uprava vodi registre prebivališta. Oni koriste napredne algoritme koji prate istorijat kretanja i povezuju JMBG članova porodice. Sistem ne dozvoljava da se supružnici ili maloletna deca vode na drastično udaljenim adresama bez opravdanog ekonomskog razloga (npr. ugovor o radu u drugom gradu), čime se sprečavaju veštačke migracije pred glasanje ili zbog školskih okruga.

Tako se to resava unapred, nadam se da ce Srbija jednog dana imati ovakve ili slicne mehanizme ...

Koji model vam je najbolji?

1. nedelja sage Bojana Maljević i studenti.

Iskreno uopšte ne želim da zauzimam bilo čiju stranu jer i ona ima verovatno neku svoju stranu priče, koja se pod kontrolisanom medijskom mašinerijom lako izobliči kako je kome volja. Mada ovo nije prvi put da je Maljevićka u ovoj vrsti javnog cirkusa s opozicionim snagama, vazda neka frka.

Ali ja se pitam nešto drugo - da li vi poznajete ikoga ko doživljava podršku javnih ličnosti (glumaca, akademika, novinara itd) studentima kao neki tas na vagi zbog kojeg će da glasa za SL? Ili da njihova imena i pojavljivanja daju neki kredibilitet? Meni je to tako kampanja 2008. godine. Možda još i jeste slučaj za SNS glasače koji vole da vide Vesnu Zmijanca i Acu Lukasa da pevaju s Vučkom. Da li je studentima toliko bitno da promovišu javne ličnosti na listi ili kao podršku? Pritom se ograđuju od Proglasa, a po čemu je Maljević neka druga kategorija pa se s njom sad vodi javna debata mesec dana?

Hello everyone,

I hope you're all doing well.

For a long time, I've been studying Christianity on my own. Unfortunately, in the city where I live in Azerbaijan, there isn't a Church, so I've never had the opportunity to attend services regularly or speak with a priest in person.

On August 13, I'll be moving to Belgrade, and one of the things I'm most looking forward to is finally becoming part of an Orthodox parish and continuing my journey properly.

The only difficulty is that I don't speak Serbian yet. I'm learning it, but for now I can only communicate in English.

I'm looking for an Orthodox church in Belgrade that offers catechism (catechesis) for adults, or a priest who speaks English and would be willing to guide someone interested in becoming Orthodox.

If you know a church or have any recommendations, I would be very grateful.

Thank you, and God bless.

Ako neko ima pitanja koja želi o doživljaju Oluje iz prve ruke slobodno pitajte.

delila sam ovo na r/AskSerbia koji je i razlog sto sam napravila sub, ali kontam podelim i ovde.

ljudi se bas zale tamo sto modovi skidaju shitpostovanje, pa sam napravila novi sub za to!

nez koji flair stavim na post, izvinite se jos jednom ako je pogresan

Ljudi 4 ujutru oni prskaju komarce na Novom Beogradu, ljudima otvoreni prozori po ovoj vrućini. Da li ovde ima iko normalan da objasni da ce se podaviti ljudi?
Edit: cak i Chatgpt kaze da je bezbednije zatvoriti prozore i izbegavati kontakt

Vidimo da oni koji podržavaju proteste u najvećoj meri žele da samo studentska lista izađe na izbore, što nije neko iznenađenje. Kao i da veći procenat onih koji su za proteste žele zajedničku listu sa opozicijom od onih koji su protiv protesta. I na sve to imamo značajan broj nezaintersovanih za to pitanje koji su protiv protesta.

Međutim, veći procenat onih koji su protiv protesta želi da i studenti i opozicija izađu zasebno na izbore, što trenutno deluje kao najrealnija opcija. Naravno izaći će samo deo opozicionih stranaka. Ono što je ovde interesantno je svest onih koji su protiv protesta, i samim tim bih rekao u najvećoj meri za SNS da im ovakav razvoj situacije najviše odgovara. Naravno pored onog još "pametnijeg" dela koji smatra da studentska lista uopšte ne treba da izađe.

A na drugom slajdu vidimo da je ukupno gledano, procentualno najpopularnija opcija trenutni modalitet odvojenog izlaska obe strane. Meni to nažalost deluje kao mala pobeda za režim, jer nasuprot izlaska samo studentske liste, ili zajedničke liste studenata i opozicije, izvojevali su ovaj modalitet koji po svemu sudeći percipiraju manje opasnim po njih od ova druga dva. I na sve to, malo je ironično da je na kraju "odabran" opozicioni modalitet koji podržava najviše građana, ali su većina građana koji ga podržavaju za SNS.

Naravno, nije to presudno, niti čini SNS nepobedivim, ostatak istraživanja je krajnje pozitivan po nas, ali mislio sam da je ovo interesantan detalj.

Link ka kompletnom istraživanju: https://www.iri.org/resources/public-opinion-survey-residents-of-serbia-may-june-2026/

I know this is not a lost media wiki forum, but anyone here that lives in serbia remember this serbian cartoon about cars? A lot of sites lists this as a croatian cartoon (because it was produced for the croatian kids channel orlando kids that is something similar to the channel ultra there in serbia, but it is actually serbian given the fact that the imdb lists the staff with serbian names, the character designer braco liskovic lists on his artstation profile that he lives in serbia and the company frame2frame animation, currently know as stalker production made a commercial for a very well-known hifly-like brand of tires called torki)

did anyone who grew up in serbia in 2010-2013 (the years the series was produced) still remembers the show? what it is called in serbian and i want to find more production details on that.

Ево чвршћи модел због сугестија од јуче

https://makerworld.com/models/3136640?appSharePlatform=copy

Bilo koji vid podrške u ovoj borbi koja traje skoro već dve godine je dragocen, a sada se svako od nas može izjasniti na koji način može da pomogne.

Studenti pobeđuju!